Sunce u grudima koje i mene zaleđenog, skamenjenog životom koji me gazio u odrastanju kreirao takvog kakav sam bio.
Svakim danom pri pomisli na nju su mi na usne lake kao latice ruža tople kao njene usne dolazile reči, a zatim i čitave prvo rečenice a potom i čitave pesme. Sve sam ih njoj poklonio dok nisam prestao da pišem, da živim i da dišem kao čovek kakvog me je ona volela.
Taj čovek je nestao sa poslednjim stihovima pesme njoj napisane. Ona me je čekala … Više u nastavku 17.12.
