PISMO IZ BUDUCNOSTI

Pismo iz budućnosti

Sanjao sam sinoć kako mi je stiglo pismo iz budućnosti. Pismo iz Alfa grada, mesta kojeg sam davno zamislio, poželeo i postavio cilj da ovim Alfa Projektom postignem.

Alfa grad je jedno divno mesto gde svako radi ono što voli i ispunjavajući svoj životni put čini srećnim sebe i sve oko sebe. U tom gradu zgrade i priroda žive jedno sa drugim. Po zidovima zgrada rastu divne puzavice, a na krovovima su travnjaci i solarni paneli. Svaka zgrada je smart zgrada koja kao i njeni stanovnici vešto koristi sve svoje resurse. U centru tog Alfa grada postoji Panteon znanja, otvoren za sve koji to žele naučiti sa različitim načinima prenosa tog znanja, na načine koji svima odgovaraju. Odmah pored je institut Finasijske pismenosti gde svako može steći znanje izgradnje svojih finansijskih planova i slobode, tu, preko puta Internata uspeha, gde deca po želji svojih roditelja ili bez roditelja pohađaju znanje i strategije uspeha najuspešnijih ljudi u istoriji čovečanstva, bez sati gubljenja u sadržaju za koji je pitanje koliko je zaista bitan, baveći se samo važnim stvarima koje je potrebno učiti na način koji njima odgovara.

U svojim mislima često zamišljam sebe kako sedim u centru tog grada i posmatram ljude kako koračaju sa osmehom na licu i zrače pozitivnom energijom oko sebe. Često baš na tom mestu, dok u svojim mislima uživam u  lepoti te simbioze prirode i onoga što je čovek stvorio i pitam se: “Ako je Bog nas stvorio, zar nije stvorio i ostalo oko nas?” Bog je stvorio čoveka, a čovek sve te divne građevine, kad o tome razmišljam, nekako sam sve bliže saznanju da što smo bliži prirodi to smo bliži Bogu. To što je čovek stvorio svojim rukama, vođen Božijom promišlju onoliko koliko je sa prirodom u simbiozi toliko će trajati i biti vredno. I tu se setim sna.

Sanjao sam tako jednom kako mi je stiglo pismo iz tog Alfa grada. Na koverti je pisalo: “Za onog ko korača Alfa putem, putem svoje želje” , one želje koja ga je celog života zvala da krene. Da li ste imali taj osećaj kada ste bili mali da ćete promeniti svet kad porastete? Da li ste imali potrebu da krenete nekim svojim putem bez pravdanja i bez granica? E ja sam ga imao i rešio sam da krenem tim putem.

U momentu kada mi je pismo uručeno u ruke, zapitao sam se da li je ovo san ili java. Znate onaj osećaj kada sanjate da ste budni? E baš taj osećaj sam imao kada sam bio mali i želeo da radim stvari koje samo mene zanimaju. Želeo sam da budem van priča koje vode odrasli jer sa njima je uvek bilo teško, uvek se radilo o nekom problemu o nekoj stvari koja je njih zanimala i uvek sam se pitao kada ću moći raditi nešto što ja želim. Onda sam doneo odluku. Napraviću, ne znam kako i ne znam kada, jednu stvar koja će pomoći svima da žive svoje snove. A u baš tom pismu na tom omotu je pisalo da to mesto postoji. Tada su se moje misli i osećaj sudarili i u meni stvorili veliku energiju koja je možda i van tog sveta snova i suza, želje i svega ostalog što je došlo sa odrastanjem. Dok sam ja pokušavao da kreiram taj svet odrastanje je donelo meni moje probleme o kojima su ti odrasli govorili, ali za razliku od drugih ja sam u svoje snove verovao i pisao sam ih na papir. Sličan kao papir na kojem je stiglo i to pismo.

U pismu je pisalo :

“Dragi Gospodine tvorče, samo do Vas može doći ovo pismo jer ga pišem Vama. Da znate da put kojim hodite neće biti lak, nego izazovan i u danima kada Vam bude najteže, setite se ovog pisma. Od Vas zavisi uspeh mladih koji će promeniti svet i ja sada znam ono što ćete Vi saznati, da put kojim Vi hodite takav i treba biti, jer takav je put dostojan jednog velikog uspeha. Zagledajte se u njega, u tu budućnost koja se prožima kroz Vaš život sada, jer ono što mi znamo, a Vi ćete tek naučiti je da danas i sutra žive zajedno. Zahvaljujući radu mnogo ljudi čiji ste Vi gradivni element došli smo do sveta koji je u potpunom skladu sa prirodom. Jer čovek i priroda su savršen spoj. Elem, ostavljam Vam prostor i to divno stanje da ga sami otkrijete.

Ovde u Alfa gradu sam čitala užasne priče o našim precima, kako su divljački jedni druge napadali da im oduzmu resusre, skoro da nije bilo razlike između srednjeg veka i drugog milenijuma. Ta životinjska priroda koja nas je sačuvala u pristorijsko doba sve do vremena u kom ste počeli rad na razumevanju podsvesti i razumevanju čovekove prirode je bila važna stvar u izgradnji čovekovog puta. Sve dok nismo shvatili da je ta životinjska strana ljudske prirode prevaziđena, ali da mi kao čovečanstvo to tek treba da shvatimo i da nam mir i prosperitet mnogo više mogu doneti i doprineti ako u to budemo za početak verovali, a onda i praktikovali. E tek tada sve će se promeniti.

Mi se sada smejemo čitajući raspravke i govore političara tvog vremena i onih koji su smatrani prevarantima i pitamo se kako si ti tu pronalazio razliku. Zar te reči Aristotela, Platona, Sokrata i mnogo drugih umnih ljudi istoka i zapada barem malo ne upozoriše na zlo koje je čovečanstvu pretilo? Mnogo puta smo se pitali da li je moguće da niko od vas nije postavljao pitanje kakva je razlika između vas, posvećenih religijskih naroda i paganskih naroda koji su ubijali jedni druge zarad jednog Boga i jednoga izvora svetlosti života kojem su se klanjali, samo na drugačije načine i još sa imenom tog boga na usnama. Koliko li je to sarkastično… I slep danas vidi da ste iste stvari govorili, samo na drugačije načine, zar vam je toliko trebalo da svoju planetu do propasti dovedete da bi shvatili koliko ste isti u vašoj različitosti?

Ništa gore na ovome svetu no kad čovek od nosa ne vidi planinu. Gnušala sam se kada sam čula da ste jeli životinje. Čak u nekim delovima sveta da su neki narodi jeli najboljeg čovekovog prijatelja, psa. To je meni, detetu Alfa grada jednostavno van razumevanja. Dok sve te stvari malo razumem, odlično razumem zašto ste bili zatvoreni za znanje, jer čovek koji se čvrsto drži svojih životinjskih korena, oblake će videti samo u daljini. Drvo koje gleda u zemlju lepote oblaka može samo da sanja. Dok korene gleda, oblake sanja. Oblaci ga hrane, a on tu hranu svoje duše samo u snovima može da vidi, a vi snove držite toliko daleko od svoje realnosti da vam je glava uvek okrenuta na dole ka vašim životinjskim korenima.

Da bi drvo bilo oblak, prvo mora promeniti svoj oblik i postati kiseonik koji kroz drvo teče i onda se tek podići do oblaka. U tom procesu ako bi se samo jedan molekul vodonika zakačio za njega, kao što se svakom čoveku kače problemi i drugi ljudi na vašem putu uspeha, samo jedan molekul pozvaće drugi molekul kao i problemi na koje ćete naići u životu gde jedan priziva drugi i postaće voda pre vremena i pašće na zemlju.

,,Kiseonik treba prvo biti deo oblaka, da bi niti koje će od nas život kriti bile kompletne. Tek onda će sile koje su tu od sveta i veka postati deo njega, jer te sile su oduvek deo čoveka.

Na putu koji je pred tobom izazova će biti mnogo, ali zapamti, svaki taj izazov je u stvari zadatak koji treba da te pripremi za ono što tek sledi.

Call Now Button