Šta ti u stvari hoćeš?
U jednom delu svoga života postavio sam sebi ovo pitanje:
Šta ja ustvari želim? Mislim, želim nekog da me razume, a koliko ja razumem te druge? Šta ja tražim, a šta to traže drugi? Što sam duže postavljao pitanja sebi, sve sam više razumeo da ono što tražiš treba ustanoviti u sebi.
Šta je ono što te opterećuje?
U jednom delu svoga života počeo sam polako biti svestan pojedinosti koje su fenomenalne. Jedno od otkrovenja za mene su bile edukacije koje su mi stvorile alate za razumevanje tih famoznih uverenja.
Ah ta uverenja… Neka od njih grlimo, mazimo i milujemo a ona nas seku celog života. Kada bi čovek mogao da pretvori svoja uverenja u životinje, video bi da tu ima mnogo zmija koje nam stalno rade o glavi. Ali su nam date na poklon od nama dragih ljudi, često i od naših roditelja ili od drugih ljudi iz najboljih mogućih namera.
Da li ja donosim odluku u svom životu ili moje uverenje?
Magično pitanje koje sam ja sebi postavio je bilo: “Da li ja donosim odluku u svom životu ili moja uverenja?” i lako dođoh do odgovora da moja uverenja dobar deo stvari odluče pre nego li ja upalim moj svesni um da razmislim, nego nekako po automatizmu dodje neka informacija a uverenje kao brana samo odbije mogućnost. Fascinantno je bilo kada sam zadnjih godina uočio koliko ljudi prave greške u odlukama poštujući baš takva uverenja koja su limitirajuća.
Kakve to ima veze sa ljubavlju?
Ima veze i to fenomenalno. Znate ono: “Ja mislim da bi ovo trebalo…” E vidite, čim krenete sa tim zaključkom negde ispod se krije uverenje ako je osoba sa kojom sam puna svojih uverenja pa ja mislim jedno ona misli drugo, pa je ona puna svojih uverenja, ja pun svojih uverenja.
Postoji jedna izreka koju mi koristimo na projektu a to je: “Uverenje vredi isto onoliko koliko je uspešno iskustvo osobe u datom kontekstu.”
To je najbolji filter uverenja, a kako ga naučiti praktikovati, kako prosejati svoja uverenja, o tome više na našoj edukaciji.
