KAKO SA NOVCEM

Kako sa novcem?

Ah taj novac… Sećam se prve knjige koju sam čitao o novcu “Bogati otac/siromašni otac” od Roberta Kiyosaki. Do kraja života ću zapamtiti jedan momenat, autor knjige je rekao da za početak iako nismo bogati, treba da razmišljamo kao bogati, na šta se meni postavilo pitanje: “Da li mene neko ovde zavitlava?”

Kako da razmišljam kao bogati kada u tom momentu jedva sastavljam kraj s krajem i preživljavam od plate do plate? Da li ti to zvuči poznato? Tada sam bio iznerviran, a danas mi je veoma zabavno kada se setim toga.

Kada se setim te godine… Počeo sam da radim u firmi koja se bavila obezbeđenjem u kompaniji Farmakom, Šabac. Suvišno bi bilo pričati o toj firmi pored nekoliko plata koje su mi ostali dužni i pogrešnog rukovođenja biznisom. Ipak ću ostaviti temu da ide svojim tokom a to je – novac. Dane sam provodio razmišljajući kako dalje, novca sam jedva imao za hranu, obaveze i kiriju. Nekako mi se čini da ljudi kod nas vrlo brzo zaboravljaju realnost. Ti počeci 2000. godine su bili baš devastacioni. Pričalo se na TV-u da je sve super, a u realnosti je bila totalna propast. Za posao ste morali da postanete član partije. Pošto sam radio sezonski posao kao spasilac na Šabačkoj plaži,slušao sam moje kolege kako odlaze redom da se učlanjuju u “sektu”, kako su je i sami zvali, da bi dobili posao. Što je najgore većina ih nije dobila posao, nego su morali da idu da smaraju ljude i da nude neke gluposti za koje su i sami znali da je prazna priča. Tako, ko je bio zaposlen u državnoj firmi bio je car jer je samo on on imao para. Malo ljudi je radilo u nekim privatnim firmama, gde je čak bio luksuz i dobiti platu, do te mere da su se sa time i šalili na svoj račun – “Hoćeš i da radiš i da dobiješ platu? Hahahaha. ” Isto tako je bilo mom poslu, plata kasni, pa kad jedna stigne drugu sa kašnjenjem pojeo vuk magarca. 

Zato mi nije jasno o čemu ljudi danas govore. Valjda se loše sećaju ili smo živeli u paralelnim svetovima. Daleko je i ovo od dobrog, ali je nažalost malo bolje. U svoj toj nemaštini koja nažalost i dalje vlada i apatiji, ja se odlučim na smeo korak. Sad ću da učim kako sa novcem. Dok sam pravio prve korake, otvorivši knjigu mislio sam da se meni Kiosaki smeje. Znaš, veliki autor, pa sad još kao razmišljaj kao bogat a njemu puni džepovi.

Priznaću vam jednu stvar, sigurno ne odmah, ali vremenom su se te stvari koje sam čitao u knjigama počele baš kao takve i pojavljivati u mom životu. Kako sam ih razumeo, shvatio, uočio i sa njima napravio određene korake koje su me hvala Bogu izvele na ovaj put …

O tome i o toj kočnici koja nas sve drži zavezanim za realnost u kojoj se nalazimo i u kojoj ćemo ostati ako te stvari ostanu iste, Kako ih promeniti? Kako se pokrenuti? Više na našoj edukaciji.

Call Now Button