zona-komfora

KAKO IZAĆI IZ ZONE KOMFORA

Navike su čudo a jedna od njih je navika da budemo tamo gde je sigurno. Pogledaj ljude oko sebe, čuj o čemu pričaju. Strah se provlači kroz sve priče, strah od nemanja, straha od grešaka i ko zna čega još u našim životima.

ZAŠTO JE TO TAKO

Potpuno je jednostavno, zato što mi samo vučemo za sobom svoje nasleđe. Nacije koje su kreirale drugačije nasleđe ili pak krugovi ljudi koji su to razumeli imaju mnogo bolje živote, zar ne? A kako živi običan čovek? Ustane ujutru i razmišlja koji će Porsche danas da provoza? Hhahahah. Realnost je malo drugačija, probudimo se ujutru i krenu nas da vozaju naši strahovi kao onaj Porsche, jer smo ih nasledili. U praistoriji  čovek je iza svakog ugla imao pretnje po život i kada smo u tom stanju, samo gledamo da izvučemo živu glavu i jedino smo sigurni u ZONI KOMFORA. Doduše, ima još jedna manja zona od nje, a to je zona sigurnosti.

KAKO POSTATI HRABAR

Sasvim prosto, skupiš hrabrosti. Mogu da zamislim tvoje lice sad, ma koga ovaj za******.

Opušteno, na glupa pitanja ćeš uvek dobiti glup odgovor, možda bi bilo bolje postaviti ovakvo pitanje: “Kako da proširim svoju zonu komfora?”

Ljudi bi ti svašta rekli, ona fora je najbolja: “Baci dete u vodu i ono će se naučiti da pliva!”

A šta ako potone? To radi većina kvazi roditelja, a bogami i menadžera, figurativno govoreći.

Kako onda to uraditi?

Setim se jedne situacije kada sam vozio brzo prema Šapcu jer smo morali da stignemo na picu, restoran se zatvarao. Naša prijateljica projekta je pozelenela u automobilu, ali kada smo se vraćali ja sam išao po ograničenjima i ona je pitala zašto idemo ovako polako.

Toliko polako ideš u svom životu, da ne primećuješ da ti se možda zona komfora sužava.

Kao i u svemu, prvo treba osvestiti da nam je u nekom kontekstu zona konfora uska. A zatim isplanirati lagano prilagođavanje proširenju iste.

ŠTA JE TO ZONA KOMFORA

ZONA STRAHA

Strah počinje u zoni rizika. To je zona na koju neki ljudi jednostavno naviknu. Koliko je to loše ili dobro govore njihova iskustva u životu. Naravno da se ljudi dive kada te vide da hodaš na ivici žileta, ali to može da nam uzme ono najskuplje što posedujemo a to je naš život. Ja imam jedan primer, jedan moj brat od tetke sa kojim sam odrastao i koji mi je bio mnogo blizak je obožavao motore. Bože moj svi smo, odrasli smo takoreći na motorima. On i ja smo znali da se slupamo i kada sam ja imao 6/7 godina. Kao da je juče bilo, dovezao bi me i ostavio ispred kapije da ga naša baba ne vidi. Zbrisao bi glavom bez obzira, a baba bi odlepila kad bi me videla iscepanog. E sad da je to bilo jednom. Moj brat je 2005. godine otišao sa ovoga sveta onako kako bi možda i poželeo, na zadnjem točku motora.

Zoran zvani Batana je znao na zaobilaznom putu u Šapcu na zadnjem točku zaobilaziti automobile, do te mere se bio izveštio vozeći motor na zadnjem točku. Ali ZONA RIZIKA može jednoga dana kao i ona kuglica na ruletu samo da sleti na pogrešno mesto. Opšta suprotnost riziku je ZONA SIGURNOSTI, dok ljudi koji se svega plaše zaglave u ZONI SIGURNOSTI, oni koji se voze na zadnjem točku u životu su stalno u ZONI RIZIKA.

Pa šta je rešenje?

Iskreno, rešenje je između a do tog između možete doći samo radom na sebi.

Call Now Button