IMATI NEŠTO NE ZNAČI NEMATI PROBLEMA U TEKSTU ISPOD SU REŠENJA NAŠIH PROBLEMA
Ležao sam na peščanoj plaži i posmatrajući talase poželeh da zamislim tu budućnost koja me čeka. Dok sam je zamišljao kroz glavu mi prođe da bih ja iz te svoje vizije mogao videti informacije koje bih sigurno želeo da prenesem sebi kao čoveku koji je na prekretnici svojih puteva.
AH TI PROBLEMI NEMAJU OBZIRA DALI STE BOGATI ILI SIROMAŠNI
Svi problemi koji me pritiskaju da treba završiti započete poslove da treba napraviti koncept koji radi u mom životu jer iznova i iznova se vraćam na početak.Počinjem da postavljem pitanje sebi dali će mi i gde povesti ovo novo putovanje, i dok ja postavljam pitanja sebi racionalno neki mali glas se čuje kreni svojim putem jer svoj put samo ti znaš, i samo ga ti osećaš logike je tu malo zato su ga retki pronašli.
Meni čoveku od 34 godine koji ležeći na ovoj plaži prolazi kroz glavu da je učeći mnogo i stvarajući mnogo shvatio da ne zna ništa i da sve što ima, koliko god to veliko bilo je ipak kap u kosmičkom moru zvezda univerzuma i galaksija.
TO VEČNO PITANJA ŠTA JE SVRHA ŽIVOTA
Šta je svrha života je jedino što me zanima. Zadnjih godina dok mi je ta misao prolazila kroz glavu, uvek mi se podizala energija ali ovaj put toliko strahovito da sam imao osećaj da letim kroz vreme. Video sam sebe kao da jašem na talasima vremena. Talasi su bili sačinjeni od niti koje su spajale vreme i prostor. Prožimale su se kroz živote drugih ljudi i ti talasi su bili ljudi, i te niti. Ljude koje mi srećemo u životu. Dok mi želimo da idemo pravo neki nas talasi nose levo, neki nas talasi nose desno. U životu sam znao skrenuti sa puta, ovaj put sam išao pravo kao strela…bez obaziranja na njihovo kukanje, pozive u pomoć i da stanem. Prvi put u životu išao sam pravo prema svetlosti i to je jedino što me je zanimalo. Možda po prvi put išao sam prema svojoj svrsi.
VETAR SE VEZAT NE MOŽE
Celoga života bio sam vezan za nešto. Za moj grad, za zemlju, porodicu, selo … svi ti tegovi su bili skinuti sa mene. Po prvi put sam bio lak kao pero, možda je to ono što sam sebi želeo preneti iz budućnosti.
Dugo sam razmišljao šta je to prošlost, sadašnjost, i budućnost. Kao prošlost nazivao sam stvari koje volim, ali u tom momentu sam shvatio da ono što volimo to će nas vezati za sebe. Po prvi put sam bio od prošlosti odvezan i shvatih da volim ono što želim i da se to u mojoj budućnosti nalazi.
Na jednom uđoh u svetlost i u beskraju zvezda i univerzuma … videh svoj život kao tanku nit koja je predstavljala moju sadašnjost. Kao jednu dlaku koja je samo delila prošlost i budućnost. Tu tešku prošlost koju sam dobar deo svog života vezivao sam za sebe, prvi put u svome životu te tegove sam odbacio ne dva ili tri metra od sebe nego toliko daleko da su leteli stotinama milja i preleteli horizont.
ZAGRLITE BUDUĆNOST
Prvi put u svome životu osetih budućnost kako me grli i shvatih … ah, ta budućnost … ona voli samo hrabre i daje im sve što požele i u toj srećnoj budućnosti samo za takve ima mesta. Za one kakav sam ja nekad bio ta brava, te niti vremena i prostora će uvek biti zaključane. Dok je svetlost polako nestajala pomislih da je to kraj … ali obasjaše me zraci Sunca koji su bili nekako drugačiji od onoga dana na plaži.
Ti zraci behu zaklonjeni raznim gađevinama na nebu i ja videh sebe kako sedim kao starac na jednoj klupi. Kod tog starca pored crta lica koja sam odma prepoznao u očima sam video tihu sreću u osmehu sam video veliku želju, gledao sam kako drži neku svesku u krilima i piše sledeće :
U BUDUĆNOSTI PIŠE SVE ŠTO MI ZAPIŠEMO U SADAŠNJOSTI
“Ti koji si u prošlosti, ti si bliže meni no što možeš zamisliti. Sada pomislivši na tebe i pomislivši na sebe tu razlike nema… to ćeš osetiti kada budeš krenuo za svojim snovima kao što sam ja nekada. Juče i danas su isto, jedino što je bitno to je sada i šta ti sada radiš. Nađi sebe, nađi svoju svrhu i osećaćeš se isto kao i ja sada. Recept tad i recept sad sastojke iste sadržava snaga je u tome pitati sebe pitanjem – Šta tebe zadržava, da budeš srećan?”
Ako sam išta želeo da čujem od sebe iz budućnosti to je bilo to, i shvatih da je ono što mi je dalo krila kroz ove zadnje godine i otvorilo oči u razumevanju života zadnjih godina i približilo svrhi ono što me je od nje i delilo a to je taj rad na sebi.
Znaj da samo ono što nosiš u sebi može biti sutra ili juče, može biti strela što te nosi iznad horizonta, može biti bukagija što te pod vodu vuče. Na tebi je da izabereš.
NAPRAVI KORAK KOJI JE POTREBAN ZA PROMENU
Da li ćeš početi rad na sebi i sa ljudima koji traže svoj put deli te samo dolazak na našu radionicu prijavi se za sledeću otvorenu radionicu i vidimo se na početku tvoga puta.
