Kako biti ispunjen?

IMATI NEŠTO NE ZNAČI NEMATI PROBLEMA. U TEKSTU ISPOD SU REŠENJA NAŠIH PROBLEMA.

Ležao sam na peščanoj plaži i posmatrajući talase poželeh da zamislim tu budućnost koja me čeka. Dok sam je zamišljao kroz glavu mi prođe da bih ja iz te svoje vizije mogao videti informacije koje bih sigurno želeo da prenesem sebi kao čoveku koji je na prekretnici svojih puteva.

AH, TI PROBLEMI NEMAJU OBZIRA DA LI STE BOGATI ILI SIROMAŠNI…

Svi problemi koji me pritiskaju : da treba završiti započete poslove, da treba napraviti koncept koji radi u mom životu jer iznova i iznova se vraćam na početak. Počinjem da postavljem pitanje sebi: “Da li će me i gde povesti ovo novo putovanje?” i dok ja postavljam pitanja sebi racionalno, neki mali glas se čuje: “Kreni svojim putem, jer svoj put samo ti znaš  i samo ga ti osećaš.” Logike je tu malo, zato su ga retki pronašli.

Meni, čoveku od 34 godine kome ležeći na ovoj plaži prolazi kroz glavu da je učeći mnogo i stvarajući mnogo shvatio da ne zna ništa i da sve što ima, koliko god to veliko, bilo je ipak kap u kosmičkom moru zvezda, univerzuma i galaksija.

TO VEČNO PITANJE ŠTA JE SVRHA ŽIVOTA

Šta je svrha života je jedino što me zanima. Zadnjih godina dok mi je ta misao prolazila kroz glavu, uvek mi se podizala energija ali ovaj put toliko strahovito da sam imao osećaj da letim kroz vreme. Video sam sebe kao da jašem na talasima vremena. Talasi su bili sačinjeni od niti koje su spajale vreme i prostor. Prožimale su se kroz živote drugih ljudi i ti talasi su bili ljudi, i te niti. Ljude koje mi srećemo u životu. Dok mi želimo da idemo pravo, neki nas talasi nose levo, neki nas talasi nose desno. U životu sam znao skrenuti sa puta, ali ovaj put sam išao pravo kao strela bez obaziranja na njihovo kukanje, pozive u pomoć i zahteva da stanem. Prvi put u životu išao sam pravo prema svetlosti i to je jedino što me je zanimalo. Možda sam po prvi put išao prema svojoj svrsi.

VETAR SE VEZATI NE MOŽE

Celoga života bio sam vezan za nešto. Za svoj grad, za zemlju, porodicu, selo… Svi ti tegovi su bili skinuti sa mene. Po prvi put sam bio lak kao pero, možda je to ono što sam sebi želeo preneti iz budućnosti.

Dugo sam razmišljao šta je to prošlost, sadašnjost, i budućnost. Kao prošlost nazivao sam stvari koje volim, ali u tom momentu sam shvatio da ono što volimo nas veže za sebe. Po prvi put sam bio od prošlosti odvezan i shvatih da volim ono što želim i da se to u mojoj budućnosti nalazi.

Na jednom uđoh u svetlost i u beskraju zvezda i univerzuma videh svoj život kao tanku nit koja je predstavljala moju sadašnjost. Kao jednu dlaku koja je samo delila prošlost i budućnost. Tu tešku prošlost, koju sam dobar deo svog života vezivao za sebe, prvi put u svom životu sam te tegove sam odbacio, ne dva ili tri metra od sebe nego toliko daleko da su leteli stotinama milja i preleteli horizont.

ZAGRLI BUDUĆNOST

Prvi put u svom životu osetih budućnost kako me grli i shvatih… Ah, ta budućnost… Ona voli samo hrabre i daje im sve što požele i u toj srećnoj budućnosti samo za takve ima mesta. Za one kakav sam ja nekad bio ta brava, te niti vremena i prostora će uvek biti zaključane. Dok je svetlost polako nestajala pomislih da je to kraj, ali obasjaše me zraci Sunca koji su bili nekako drugačiji od onoga dana na plaži.

Ti zraci behu zaklonjeni raznim gađevinama na nebu i ja videh sebe kako sedim kao starac na jednoj klupi. Kod tog starca pored crta lica koja sam odma prepoznao u očima sam video tihu sreću. U osmehu sam mu video veliku želju, gledao sam kako drži neku svesku u krilima i piše sledeće :

U BUDUĆNOSTI PIŠE SVE ŠTO MI ZAPIŠEMO U SADAŠNJOSTI

“Ti koji si u prošlosti, ti si bliže meni no što možeš zamisliti. Sada pomislivši na tebe i pomislivši na sebe tu razlike nema. To ćeš osetiti kada budeš krenuo za svojim snovima kao što sam ja nekada. Juče i danas su isto, jedino što je bitno to je sada i šta ti sada radiš. Nađi sebe, nađi svoju svrhu i osećaćeš se isto kao i ja sada. Recept tad i recept sad sastojke iste sadržava, snaga je u tome pitati sebe : “Šta tebe zadržava da budeš srećan?

Ako sam išta želeo da čujem od sebe iz budućnosti to je bilo to i shvatih da je ono što mi je dalo krila kroz ove zadnje godine i otvorilo oči u razumevanju života zadnjih godina i približilo svrsi ono što me je od nje i delilo, a to je taj rad na sebi.

Znaj da samo ono što nosiš u sebi može biti sutra ili juče, može biti strela što te nosi iznad horizonta, može biti bukagija što te pod vodu vuče. Na tebi je da izabereš.

NAPRAVI KORAK KOJI JE POTREBAN ZA PROMENU

Da li ćeš početi rad na sebi i sa ljudima koji traže svoj put deli te samo dolazak na našu edukaciju.

Call Now Button